Lektira za VIII razred

„STARAC I MORE“

              Erenest  Hemingvej  

Kratki biografski podaci o piscu: Ernest Hemingvej je bio američki pisac i novinar. Bio je pripadnik pariskog udruženja izgnanika dvadesetih godina dvadesetog veka, i jedan od veterana Prvog svetskog rata, koji su kasnije bili poznati kao „izgubljena generacija“. Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. godine za svoj roman Starac i More, kako i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine. Svojim posebnim načinom pisanja koji karakteriše škrtost na rečima, nasuprot stilu njegovog književnog suparnika Vilijama Foknera, Hemingvej je značajno uticao na razvoj lepe književnosti dvadesetog veka. Mnogi njegovi romani se danas smatraju klasičnim delima američke književnosti. Od oca je nasledio duh avanturiste i nemiran temperament što je vrlo rano odredilo njegov životni put. Nije hteo da troši vreme na sticanje univerzitetskog obrazovanja. Počeo je da radi kao novinar, otkrio je svoj spisateljski dar i pisanje mu je postalo životni poziv. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobi. Kad god je putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu, Havani. Aktivno je učestvovao u Prvom svetskom ratu, grčko-turskom ratu, španskom građanskom ratu i Drugom svetskom ratu. Bio je ratni dopisnik ali i borac, što mu je omogućilo da stekne ogromno iskustvo i skupi solidnu građu za svoje pisanje. Posthumno je 1964. godine objavljena memoarska proza Pokretni praznik - o životu u Parizu i „izgubljenoj generaciji“.

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Tema književnog dela: Starac na moru u borbi za ribu i sopstveni život.

Glavn lik i njegove osobine:

                             Starac Santjago: istrajan, izdržljiv, uporan, saosećajan, ponosan, hrabar, častan, iskusan...

Sporedni likovi: dečak Manolin, Džo Dimađio, Periko, Martin...

Podela dela na tematske celine:

1.      Priprema za isplovljavanje

2.      Sa sabljarkom ka istoku

3.      Kruženje

4.      Ajkule

5.      Povratak

Kratak sadržaj dela: Starac Santjago živeo je u kolibi svakog dana ribareći sa svojim šegrtom, dečakom Manolinom. Osamdeset i četiri dana za redom nije ništa ulovio, pa je odlučio da osamdeset i petog dana peca na dalekoj pučini. Oko podneva tog dana, na udicu mu se uhvatila velika riba počevši da ga vuče na istok, ostavivši Starca daleko od kopna da se sam snalazi za hranu, odmor sa ono malo pitke vode koliko je poneo. Nakon par dana nadmetanja u preživljavanju između sabljarke i Starca, riba počinje da kruži, dok se Santjago bori sa nesvesticom u isto vreme pokušavajući da svojim harpunom ulovi ribu. Napokon, posle žestoke borbe Starca, ribe, života i samog sebe, Santjago izlazi kao pobednik vraćajući se nazad na kopno sa ribom privezanom uz ribarski čamac. Međutim, trag krvi dovodi mnoge ajkule do Santjaga i njegove teško osvojene ribe. Prvih par oštrozubih riba uspeva da ubije, ali ne pre nego što odgrizu deo sabljarke, a s obzirom na to da Santjago nakon nekoliko nasrtaja ajkula ostaje bez oružija, vraća se iscrpeo, pobeđen bez ribe nazad u svoju kolibu.

Citat koji mi se najviše svideo: „Ubićeš me, ribo, pomislio je starac. Ali imaš i prava na to. Nikad nisam video veće, lepše, mirnije i plemenitije stvorenje od tebe, brate. Dođi i ubij me. Svejedno mi je ko će koga ubiti. Sad ti se sve zbrkalo u glavi, pomisli. Moraš sačuvati prisebnost i podnositi muke kao čovek. Ili kao riba, pomisli.“

Poruka: U borbi sa prirodom, čovek nikad nije potpuni pobednik.

Lektira za sedmi razred

Hajduk u Beogradu

O piscu: Gradimir Stojković rođen je 3. marta 1947. godine u banatskom selu Mramorak. Živeo je u Vršcu, Pančevu i Beogradu. Danas živi u Brestoviku. Studirao na Fakultetu političkih nauka (žurnalistiku) i Pedagoško-tehničkom fakultetu. Radio je u osnovnoj školi „Đuro Daničić“ u Beogradu i u biblioteci „Laza Kostić” (Biblioteka grada Beograda). Najčitaniji dečji pisac u poslednjih 15 godina na prostorima bivše Jugoslavije. Sve knjige su doživele više izdanja (Hajduk u Beogradu preko dvadeset, uz tiraž oko 500.000 primeraka). Njegove pesme i priče su prevođene na engleski, francuski, italijanski, nemački, ruski, slovački, bugarski, rumunski, mađarski i makedonski jezik.

Književni rod: epika

Kjniževna vrsta: roman

Tema književnog dela: Osmi razrded kroz viđenje jednog hajduka u Beogradu.

Glavni likovi i njihove osobine:

Hajduk: dostojanstven, drži reč, hrabar, strpljiv, osvetoljubiv, ponosan...

Sporedni likovi: Vesna, Razredna, Himalaja, Indijanac, Cole, Godzila, Fizičar, Hemičar, Joca Koš, Toma, Mama, Tata, Roberta, Matematičar, Mikica, Olivera, Zorica, Sanja, Mišica, Trta, Mina, Petrović, Rakac, Đole, Babura...

Podela dela na tematske celine:

1. Upoznavanje sa Beogradom
2. Usklađivanje sa novom školom
3. Jedna Vesna
4. Problemi
5. Nova godina
6. Roberta
7. Rat
8. Eksukrzija
9. Kraj osmog razreda

Kratak sadržaj dela:

Gligorije Pecikoza Hajduk dolazi iz svog sela u Beograd. Nova škola i novi drugari. Hajduk prolazi kroz niz srećnih, ali kadkad i tužnih događaja. Usput, upoznaje i zaljubljuje se u Vesnu, sprijateljuje se sa Indijancem, Himalajom, Coletom... ratuje sa i protiv nastavnika, sveti se jednoj folirantkinji. Međutim, kada dođe kraj, ipak su svi drugari koji će se potruditi da se drže zajedno. 

Citat iz dela koji mi se najviše svideo:"Eto - pričao je Himalaja Razrednoj - ovi naši golupčići doći će jednoga dana kod vas, u posetu, isto ovako zaluđeni, kao sada. Zamislite, ide ponosni tata Hajduk i vuče za sobom jedno malo Hajduče, da ga upiše u školu. A mama Hajdučica gura kolica sa bebom Hajdulicom. Vi kao brišete cvikere, da bolje vidite hajdučko potomstvo, a već vas muka hvata, jer će vam još jedan Hajduk zagorčati dane pred penzijom"

Moje mišljenje o delu: Roman mi se mnogo svideo i zbog teme, snalaženje dečaka u novoj sredini, ali i zbog stila koji je jednostavan, a opet prenosi mnogo emocija.

Izabrana lektira za šesti razred

Moj deka je bio trešnja

Kratki biografski podaci o piscu:

Anđela Naneti je savremena italijanska za decu i mlade. Rođena je u manjem mestu pored Bolonje. Završila je srednjovekovnu istoriju. Bila je profesor  u srednjim školama . Predavala je italijanski jezik, a onda se posvetila svojoj najvećoj ljubavi, pisanju. Napisala je dvanaest knjiga za decu u kojim je najčešeće govorila o odrastanju i dečijim svakodnevnim problemima. Neke od njih: Adalbertova sećanja, Anđeli, Smena godišnjih doba, Posmatrajući senku, Adam i Abelija, Moj deka je bio trešnja, Misterija ostrva....

Književni rod: Epika

Književna vrsta: Roman za decu

Tema književnog dela: Ljubav dečaka Tonina prema baki i deki i jednoj trešnji Feliče, ljubav koja je neraskidiva i ljubav kojoj smrt ne predstavlja granicu.

Vreme dešavanja radnje: XX vek

Mesto dešavanja radnje: Selo i grad u Italiji

Glavni likovi i njihove osobine:

Tonino - neiskusan, naivan, iskren, osećajan, pametan, osetljiv, razdražljiv, dobronameran, zahvalan,uporan, istrajan, voljen, hrabar, plemenit...

Deka Otavijano - osećajan, dobronameran, uporan, pomalo tvrdoglav, privržen Teodolindi(svojoj ženi) i jednoj trešnji Feliče...

Sporedni likovi:

Majka, baka Teodolinda, deka Luiđi i baka Antonijeta, učiteljica, tata, Toninovi drugari, Feliče, Flopi...

Podela dela na tematske celine:

1. Svo četvoro
2. Smrt i tuga
3. Oduzimanje zemlje
4. Kraj deke Otavijana
5. Borba za Feliče
6. Srećan svršetak

Kratak sadržaj dela:

Tonino, dečak koji nam pripoveda o svom detinjstvu, imao je baku i deku na selu i baku i deku u gradu sa četiri godine. Onda se baka Teodolinda sa sela razbolela i umrla. To je njenom mužu, dekii Otavijanu, teško palo. Kad je prošlo tek nešto malo vremena koje je malo ublašilo ranu deke Otavijana, opština želi da da mu uzme deo zemlje da prošire put uključujući i trešnju Feliče. On je ovu trešnju posadio kada mu se posle mnogo pokušaja rodila ćerka, Toninova mama. Nakon toga, deka pod pritiskom dolazi da živi sa Toninom, Posle nekog vremena, on umire. Ali život se nastavlja, Tonino dobija sestru Korinu i prazninu u njegovom srcuu popunjava njegova sestrica.

Citat iz dela koji mi se najviše svideo:

''Moji drugari su me mnogo puta molili da se i oni popnu, ali im nikada nisam dopustio. Natrešnju ću doneti samo Korinu, kada bude malo veća, i naučiću je svemu što me je deka naučio.

          Sanjao sam jednom kako ja i ona izvodimo vratolomije na granama, a trešnja se trese, kao da se smeje.

           Tačno, to je bio samo san, ali, ako drveće diše, zašto ne bi moglo da se smeje?'' 

Poruka: Ljubav je jača od smrti

Moje mišljenje o delu: Ovaj roman iskazuje nesebičnu i najiskreniju vrstu ljubavi prema bakama i dekama, koji će ostaviti traga u nama čak i ako ih nismo poznavali, a kamoli kao Tonino, koga su svi voleli i brinuli onjemu, On im uzvraća tom, posebnom i retkom vrstom ljubavi...

Biografija Desanke Maksimović

Biografija Desanke Maksimović

Desanka Maksimović rodila se u Rabovici (Divci) kraj Valjeva 16.5.1898. Bila je poznata srpska pesnikinja, profersorka književnosti i  članica Srpske akademije nauke i umetnosti. Bila je najstarije dete oca Mihaila i  majke Draginje. Detinjstvo je provela u Brankovini. Gimnaziju je završila u Valjevu. Godine 1933. udala se za Sergeja Slastikova, ali nije imala dece. Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti filozofskog fakulteta u Beogradu.  Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji do konačnog penzionisanja 1953. Dana 17. decembra  1959. izabrana je za dopisnog člana  Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. septembra 1965. za redovnog člana. U četvrtak, 11. februara 1993. u svojoj 95. godini preminula Desanka Maksimović u Beogradu. Iza sebe je ostvila brojna dela od kojih su najpoznatija:   

• "Predosećanje"
• "Strepnja"
• "Prolećna pesma"
• "Opomena"
• "Na buri"
• "Tažim pomilovanje"
• "Pokošena livada"
• "Krvava bajka"...

Lektira za peti razred

Pustolovine Toma Sojera

Kratki biografski podaci o piscu:

Mark Tven rodio se 30.11.1835. kao Semjuel Longhorn Klems u mestu  Florida u američkoj državi Misuri. Zajedno sa porodicom se seli u lučki grad Hanibal, tu je završio osnovnu školu. Nakon očeve smrti 1847. napušta školu i pohađa  štamparski zanat. Zatim se, u sedamnaestoj godini života, seli u Sent Luis gde uči za kormilara, a kasnije i sam postaje kormilar sve do početka građanskog rata 1861. Od 1862. godine radi kao novinarski obaveštajac ia tad počinje da koristi danas vrlo poznati pseudonim. Oženio se  1870. Olivijom Landnon sa kojom je imao četvoro dece od kojih je preživela samo kćerka Klara. Od dvdeset i osam knjiga najpozatije su "Jenki na dvoru kralja Artura", " Avanture Haklberija Fina", ali je svakako najvoljeniji Tom Sojer. Bio je plemenit čovek i borio se za oslobođenje crnaca. Na ovim prostorima  je zanimljivo to što je bio veliki prijatelj i poštovalac Nikole Tesle. Umro je 21.4.1910. ali njegova slava još živi.

Književni rod: epika
Književna vrsta: roman
Tema književnog dela:Život i pustolovine Toma Sojera.
Mesto dešavanja radnje: Gradić Petrograd i okolina
Vreme dešavanja radnje: XVII vek
Glavni likovi i njihove osobine:
Tom Sojer: nestašan, živahan, plemenit, savestan, hrabar, zaljubljive prirode...
Haklberi Fin: nestašan, usamljen, pomalo neotesan, hrabar, dosetljiv...
Indijanac Džo: surov, bezobrazan,  zao, zlopamtilo...
Sporedni likovi: tetka Pola, Džo Harper, Beki, Maf Poter...
Podela dela na tematske celine:

1. Uvod u Tomov život
2. Piratstvo
3. Indijanac Džo i groblje
4. Priredba i novac
5. Pećina i izlet
6. Kraj

Kratak sadržaj dela:

Tom je nestašan i dosetljiv dečak koji biva upleten, sa prijateljem Hakom, u strašno ubistvo, a zatim i prevaru od strane Indijanca Džoa. Usput, oni se upuštaju u piratstvo, ali i pomaganje nevinom da skine prljavštinu sa obraza. Spletom događaja, na kraju, sve ispadne i više nego dobro.
Citat iz dela koji mi se najviše svideo:
"Tom, koji je još jutros bio puki siromašak, prosto se valjao u bogatstvu, tu nema druge. On je stekao, da ne govorimo o onoj jabuci od maločas, dvanaest klikera, parče drombulje, parče plavog stakla sa vinske boce, da se kroz njega gleda, cevku od kalem za namotavanje pređe, ključ (istina, bez pera), komadić krede, stakleni čep od satljika; jednog kalajnog vojnika, dva punoglavca,šest prakavih "žabica", jedno mače ćoravo, kvaku mesinganu s vrata, pseći litar (bez psa), dršku od noža, četiri kore od pomorandže i jedno staro pateljeno prozorsko ćerivo."
Poruka dela:
Treba živeti  život punim plućima.
"Počnite da bijete svoju decu čim primetite da liče na vas" Duško Radović
Ako želiš da ti čovek svim srcem žudi za nečim, učini da je to teško dostupno.
Moje mišljenje o delu:
Šaljivo i zanimljivo delo koje donekle otkriva  mišljenje dece i podseća one odrasle koji su zaboravili da su i oni nekada bili nestašni i nepromišljeni.