„STARAC I
MORE“
Erenest Hemingvej
Kratki biografski
podaci o piscu: Ernest
Hemingvej je bio
američki pisac i novinar. Bio je pripadnik pariskog udruženja izgnanika
dvadesetih godina dvadesetog veka, i jedan od veterana Prvog svetskog rata,
koji su kasnije bili poznati kao „izgubljena generacija“. Dobio je Pulicerovu
nagradu 1953. godine za svoj roman Starac i More, kako i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine. Svojim
posebnim načinom pisanja koji karakteriše škrtost na rečima, nasuprot stilu
njegovog književnog suparnika Vilijama Foknera, Hemingvej je značajno uticao na
razvoj lepe književnosti dvadesetog veka. Mnogi njegovi romani se danas
smatraju klasičnim delima američke književnosti. Od oca je nasledio duh
avanturiste i nemiran temperament što je vrlo rano odredilo njegov životni put.
Nije hteo da troši vreme na sticanje univerzitetskog obrazovanja. Počeo je da
radi kao novinar, otkrio je svoj spisateljski dar i pisanje mu je postalo
životni poziv. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobi. Kad god je putovao, a
bio je strastveni putnik, obavezno je nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću
mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku,
Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu, Havani. Aktivno je učestvovao u
Prvom svetskom ratu, grčko-turskom ratu, španskom građanskom ratu i Drugom
svetskom ratu. Bio je ratni dopisnik ali i borac, što mu je omogućilo da stekne
ogromno iskustvo i skupi solidnu građu za svoje pisanje. Posthumno je 1964.
godine objavljena memoarska proza Pokretni praznik - o životu u Parizu i „izgubljenoj
generaciji“.
Književni
rod: epika
Književna
vrsta: roman
Tema
književnog dela: Starac na moru u borbi za ribu i sopstveni život.
Glavn lik i
njegove osobine:
Starac
Santjago: istrajan, izdržljiv, uporan, saosećajan, ponosan, hrabar,
častan, iskusan...
Sporedni
likovi: dečak Manolin, Džo Dimađio, Periko, Martin...
Podela dela
na tematske celine:
1.
Priprema za isplovljavanje
2.
Sa sabljarkom ka istoku
3.
Kruženje
4.
Ajkule
5.
Povratak
Kratak
sadržaj dela: Starac Santjago živeo je u kolibi svakog dana ribareći sa
svojim šegrtom, dečakom Manolinom. Osamdeset i četiri dana za redom nije ništa
ulovio, pa je odlučio da osamdeset i petog dana peca na dalekoj pučini. Oko
podneva tog dana, na udicu mu se uhvatila velika riba počevši da ga vuče na
istok, ostavivši Starca daleko od kopna da se sam snalazi za hranu, odmor sa
ono malo pitke vode koliko je poneo. Nakon par dana nadmetanja u preživljavanju
između sabljarke i Starca, riba počinje da kruži, dok se Santjago bori sa
nesvesticom u isto vreme pokušavajući da svojim harpunom ulovi ribu. Napokon,
posle žestoke borbe Starca, ribe, života i samog sebe, Santjago izlazi kao
pobednik vraćajući se nazad na kopno sa ribom privezanom uz ribarski čamac.
Međutim, trag krvi dovodi mnoge ajkule do Santjaga i njegove teško osvojene
ribe. Prvih par oštrozubih riba uspeva da ubije, ali ne pre nego što odgrizu
deo sabljarke, a s obzirom na to da Santjago nakon nekoliko nasrtaja ajkula
ostaje bez oružija, vraća se iscrpeo, pobeđen bez ribe nazad u svoju kolibu.
Citat koji
mi se najviše svideo: „Ubićeš me, ribo, pomislio je starac. Ali imaš i prava
na to. Nikad nisam video veće, lepše, mirnije i plemenitije stvorenje od tebe,
brate. Dođi i ubij me. Svejedno mi je ko će koga ubiti. Sad ti se sve zbrkalo u
glavi, pomisli. Moraš sačuvati prisebnost i podnositi muke kao čovek. Ili kao
riba, pomisli.“
Poruka: U borbi
sa prirodom, čovek nikad nije potpuni pobednik.
